Pravilnik o dodatnoj obrazovnoj, zdravstvenoj i socij. podršci detetu i učeniku

Detalji
PRAVILNIK
O DODATNOJ OBRAZOVNOJ, ZDRAVSTVENOJ I SOCIJALNOJ PODRŠCI DETETU I UČENIKU
("Sl. glasnik RS", br. 63/2010)
  • Član 1
    Ovim pravilnikom uređuju se bliži uslovi za procenu potreba za pružanjem dodatne obrazovne, zdravstvene ili socijalne podrške detetu i učeniku i sastav i način rada interresorne komisije (u daljem tekstu: Komisija). Procena u smislu stava 1. ovog člana zasniva se na celovitom i individualizovanom pristupu, zasnovanom na jednakim mogućnostima u sagledavanju potreba deteta i učenika, sa ciljem da se pružanjem odgovarajuće podrške omogući društvena uključenost kroz pristup pravima, uslugama i resursima. U ovom pravilniku koristi se muški gramatički rod, s tim da se odnosi na osobe muškog i ženskog roda, bez diskriminacije.
  • Član 2
    Dodatna podrška obezbeđuje se bez diskriminacije po bilo kom osnovu svakom detetu, odnosno učeniku (u daljem tekstu: dete) iz društveno osetljivih grupa, kome je usled socijalne uskraćenosti, smetnji u razvoju, invaliditeta, teškoća u učenju i drugih razloga potrebna dodatna podrška u obrazovanju, zdravstvu ili socijalnoj zaštiti.
  • Član 3
    Dodatna podrška obuhvata zdravstvene, socijalne i obrazovne usluge koje se pružaju detetu i omogućavaju mu punu društvenu uključenost i napredovanje. Dodatna podrška odnosi se na prava i usluge koje detetu obezbeđuju prevazilaženje fizičkih i socijalnih prepreka ka nesmetanom obavljanju svakodnevnih životnih aktivnosti od značaja za uključivanje u obrazovni proces, život u zajednici i uspešno napredovanje.
  • Član 4
    Procena potreba vrši se radi sagledavanja potreba deteta i mogućnosti da se u porodici, u redovnom sistemu obrazovanja, u posebnoj predškolskoj grupi ili školi, u ustanovi socijalne ili zdravstvene zaštite, u skladu sa zakonom i drugim propisima obezbede sledeće mere podrške:
    1. neposredna dodatna podrška koja zahteva dodatna finansijska sredstva:
      1. prilagođavanje i nabavka udžbenika i nastavnih sredstava (npr. na Brajevom pismu i slično, zavisno od potreba učenika),
      2. individualni obrazovni plan koji podrazumeva prilagođavanje standarda postignuća iz jednog ili više predmeta,
      3. upotreba prilagođenih nastavnih sredstava i asistivne tehnologije (upotreba alternativnih načina i sredstava komunikacije:
        • sličice
        • crteži i fotografije
        • predmeti
        • prilagođen raspored časova
        • poseban način obeležavanja mesta u učionici
        • poseban način obeležavanja mesta za materijal za rad
        • poseban način obeležavanja mesta za odlaganje završenih radova i sl
        • Računari:
        • prilagođene tastature
        • ekrani na dodir (tač-skrin)
        • prilagođeni miševi
        • posebni softveri
        • tajmeri i satovi
        • diktafoni i sl.),
      4. angažovanje pedagoškog asistenta u obrazovno-vaspitnom radu, prema potrebi (tokom celog dana ili samo za neke predmete ili aktivnosti),
      5. obezbeđivanje obuke za učenika za korišćenje Brajevog pisma, samostalno kretanje, korišćenje sredstava asistivne tehnologije, znakovnog jezika ili drugih alternativnih načina komunikacije,/li>
      6. prevazilaženje jezičke barijere, kao podrška deci kojoj maternji jezik nije srpski,
      7. angažovanje pratioca za ličnu pomoć detetu radi lakšeg funkcionisanja i komunikacije sa drugima tokom ostvarivanja vaspitno-obrazovnog rada u predškolskoj ustanovi ili obrazovno-vaspitnog rada u školi, tokom celodnevne nastave ili produženog boravka, vannastavnih aktivnosti, izvođenja nastave u prirodi, izleta, ekskurzija, odmora i slično,
      8. 8) organizovanje obrazovne podrške u slučaju dužeg izostajanja iz škole zbog teških i hroničnih bolesti radi ostvarivanja kontinuiteta u obrazovanju, u vidu pojačane dopunske nastave, individualnog rada i angažovanja stručnjaka sa specijalizovanim znanjima,
      9. vaspitanje i obrazovanje u posebnoj razvojnoj grupi, kao i obrazovanje u školi ili odeljenju za obrazovanje učenika sa smetnjama u razvoju, a u skladu sa posebno obrazloženim mišljenjem Komisije, ukoliko je priroda i ozbiljnost teškoća u razvoju deteta takva da se obrazovanjem u redovnoj grupi, školi ili odeljenju, ne mogu postići zadovoljavajući rezultati i pored pomoćnih sredstava i dodatnih usluga,
      10. ) ostvarivanje predškolskog programa za rad sa decom sa smetnjama u razvoju,
      11. angažovanje psihologa ili osobe koja poznaje dete u ostvarivanju zdravstvene zaštite,
      12. pravo na usluge zdravstvene zaštite, koje nisu obuhvaćene zdravstvenim osiguranjem i službe kućnog lečenja i nege,
      13. omogućavanje besplatnog učešća u kulturnim, sportskim i rekreativnim aktivnostima koje organizuje škola;
    2. posredna dodatna podrška koja zahteva dodatna finansijska sredstva:
      1. prilagođavanje okruženja (prilaza i unutrašnjeg prostora ustanove: postavljanjem rampe, gelendera, ugradnjom lifta, prilagođavanjem toaleta, prilagođavanjem staze, kao pomoći pri samostalnom kretanju za decu oštećenog vida ili decu koja ne vide, postavljanjem lampe, table-putokaza, naziva na vratima na jeziku koji je u službenoj upotrebi i jeziku nacionalne manjine, sa simbolom, mapom prostora i sl.),
      2. obavezno stručno usavršavanje vaspitača, nastavnika i stručnih saradnika neposredno angažovanih u obrazovno-vaspitnom radu, u skladu sa inkluzivnim principima i obuka za korišćenje sredstava asistivne tehnologije, alternativnih načina komunikacije (npr. za znakovni jezik i slično),
      3. povećanje osetljivosti putem edukacije svih zaposlenih u obrazovnoj, zdravstvenoj ili socijalnoj ustanovi za načine zadovoljavanja potreba dece iz društveno osetljivih grupa,
      4. povećanje osetljivosti i edukacija vršnjaka i njihovih roditelja za prihvatanje dece kojima je usled smetnji u razvoju, poteškoća u učenju, socijalne uskraćenosti i drugih razloga potrebna dodatna podrška, savetodavni rad sa roditeljima ili starateljima deteta kome je potrebna dodatna podrška u obrazovnoj, zdravstvenoj i socijalnoj ustanovi,
      5. obezbeđivanje podrške obrazovnoj, zdravstvenoj ili socijalnoj ustanovi radi prilagođavanja uslova i okruženja i nabavke sredstava za rad sa detetom kome je potrebna dodatna obrazovna podrška,
      6. obezbeđivanje produženog boravka u obrazovnoj ustanovi, odnosno dnevnog boravka u socijalnoj zaštiti,
      7. obezbeđivanje prevoza od mesta stanovanja do obrazovne ustanove, odnosno od obrazovne ustanove do dnevnog boravka,
      8. obezbeđivanje ishrane u školskim kuhinjama, odeće i obuće, besplatnih udžbenika i pribora za školu, literature za učenike i nastavnike,
      9. obezbeđivanje besplatne pravne pomoći preko nadležnih organa jedinice lokalne samouprave.
      Osim dodatne podrške iz stava 1. ovog člana, u proceni potreba deteta mogu se sagledavati mogućnosti za pružanjem drugih oblika podrške, u skladu sa potrebama deteta.
  • Član 5
    Procena potreba deteta za pružanjem dodatne podrške (u daljem tekstu: postupak procene) vrši se po zahtevu roditelja, odnosno staratelja deteta i po službenoj dužnosti - na inicijativu obrazovne, zdravstvene ili ustanove socijalne zaštite, odnosno pružaoca usluga socijalne zaštite, uz saglasnost roditelja, odnosno staratelja deteta. Pokretanju postupka po službenoj dužnosti prethodi stručni i savetodavni rad sa roditeljem radi pružanja potpunih informacija o oblicima dodatne podrške. Ukoliko roditelj, odnosno staratelj deteta nije saglasan sa pokretanjem postupka procene po službenoj dužnosti, a podnosilac inicijative je procenio da se takvim postupkom nanosi šteta detetu, podnosilac inicijative dužan je da o tome obavesti nadležni organ starateljstva, radi preduzimanja mera iz njegove nadležnosti i zaštite najboljeg interesa deteta. Zahtev, odnosno inicijativa za pokretanje postupka procene (u daljem tekstu: zahtev) sadrži: ime, prezime i jedinstveni matični broj deteta; datum i mesto rođenja; prebivalište deteta, a ako je dete smešteno u ustanovi socijalne zaštite i podatke o ustanovi; ime i prezime roditelja, odnosno staratelja deteta i kontakt podatke podnosioca zahteva; kontakt podatke izabranog lekara, razloge i obrazloženje za pokretanje postupka procene; potpis lica koje predlaže pokretanje postupka procene; potpis, odnosno saglasnost roditelja, odnosno staratelja deteta, datum i mesto podnošenja predloga za procenu. Zahtev iz stava 4. ovog člana podnosi se izabranom lekaru nadležnog doma zdravlja. Izabrani lekar obrađuje zahtev, unoseći potrebne podatke i upućuje ga Komisiji, u roku od sedam dana od podnošenja. Sastanak Komisije, radi razmatranja zahteva, održava se u roku od sedam dana od dobijanja zahteva. U postupku procene Komisija je dužna da na osnovu utvrđene situacije ustanovi podršku koju dete već dobija i preporuči dodatnu podršku iz oblasti obrazovanja, zdravstvene ili socijalne zaštite, uključujući i onu koja zahteva dodatna finansijska sredstva, kao i da odredi način realizacije koordinisane međuresorne saradnje, sa ciljem uključivanja deteta u život zajednice i obezbeđivanja uslova za maksimalni razvoj deteta. Obrazac zahteva iz stava 4. ovog člana (Obrazac broj 1) odštampan je uz ovaj pravilnik i čini njegov sastavni deo.
  • Član 6
    Komisija ima tri stalna i dva povremena člana. Izuzetno, za dete koje već dobija podršku iz oblasti obrazovanja, zdravlja i socijalne zaštite, na sastanke Komisije poziva se po jedno lice iz svake oblasti koje ima najviše saznanja o detetu. Stalni članovi Komisije su: predstavnik sistema zdravstvene zaštite (pedijatar); predstavnik obrazovno-vaspitnog sistema (školski psiholog); predstavnik sistema socijalne zaštite (stručni radnik na poslovima socijalnog rada); Broj i sastav povremenih članova Komisije određuje se za svako pojedinačno dete tako što se iz dva sistema, iz kojih je podrška od posebnog značaja, kao član komisije poziva po jedno lice koje ima najviše saznanja o detetu. Povremeni član može da bude:
    1. predstavnik zdravstvene zaštite (izabrani lekar ili lekar specijalista);
    2. predstavnik obrazovanja (vaspitač, nastavnik razredne nastave, odeljenski starešina, predmetni nastavnik ili stručni saradnik zaposlen u obrazovnoj ustanovi koju dete pohađa;
    3. predstavnik socijalne zaštite (stručni radnik iz ustanove socijalne zaštite, voditelj slučaja, predstavnik ustanove socijalne zaštite u koju je dete smešteno i dr.).
  • Član 7
    Stalne članove Komisije imenuje opštinska, odnosno gradska uprava. Dve ili više opština mogu da obrazuju zajedničku komisiju. Predsednika Komisije biraju stalni članovi Komisije iz svojih redova. Povremene članove Komisije određuje predsednik Komisije.
  • Član 8
    Koordinator Komisije je lice zaposleno u opštinskoj, odnosno gradskoj upravi, koje je aktom o sistematizaciji poslova određeno da pruža stručnu i administrativno-tehničku potporu Komisiji. Koordinator Komisije: prikuplja dokumentaciju koja je neophodna za pokretanje i vođenje postupka procene i koja doprinosi utvrđivanju i razumevanju načina zadovoljenja potreba deteta; dostavlja dokumentaciju članovima Komisije; organizuje i administrira proces procene potreba za dodatnom podrškom detetu; saziva povremene članove komisije na osnovu dokumentacije i informacija od roditelja i obavlja druge poslove za potrebe Komisije i po nalogu predsednika Komisije. Koordinator učestvuje u radu Komisije, bez prava odlučivanja.
  • Član 9
    Komisija radi u sedištu koje određuje opštinska, odnosno gradska uprava. Komisija upoznaje roditelja, odnosno staratelja sa načinom rada Komisije u postupku procene, kao i mogućim dodatnim opservacijama i postupanjima Komisije o pitanjima od značaja za procenu. Roditelj, odnosno staratelj deteta ima pravo da prisustvuje radu Komisije i dužan je da pruži sve informacije o detetu od značaja za rad Komisije. Na zahtev roditelja, u postupak procene može da se uključi lice koje dobro poznaje dete, tako da svojim učešćem može da doprinese kvalitetnoj proceni potreba za dodatnom podrškom detetu (osoba od poverenja). Tokom procene potreba za pružanjem dodatne podrške detetu svaki član Komisije dužan je da se pridržava propisa iz svoje nadležnosti, kao i standarda i pravila struke. Svaki član Komisije neposredno vrši opservaciju i utvrđuje potrebe deteta za pružanjem podrške u okviru svog domena rada, a svoje mišljenje o potrebama deteta za dodatnom podrškom u oblasti zdravstvene zaštite, socijalne zaštite i obrazovanja daje na Obrascu broj 2. Svaki član Komisije svoje mišljenje dostavlja koordinatoru, u roku od 15 dana od datuma pokretanja postupka procene. Svaki član Komisije dužan je da roditeljima ili starateljima, na razumljiv i za njih jasan način, obrazloži svoje mišljenje, a predsednik Komisije da obrazloži zajedničko mišljenje Komisije. Svaki član Komisije u toku postupka procene treba da koristi podatke dobijene: od roditelja; iz razgovora sa detetom; na osnovu primene instrumenata za procenu iz domena njegove stručnosti; uvidom u školska postignuća i druga praktična znanja i veštine; iz obrazovne ustanove koju dete pohađa ili je prethodno pohađalo. Ukoliko je neophodno, član Komisije upućuje dete na dodatne specijalističke i druge preglede, u skladu sa zakonom. Komisija je dužna da, u roku od 45 dana od dana podnošenja zahteva za pokretanje postupka procene, na Obrascu broj 3 sačini zajedničko, obrazloženo mišljenje, na osnovu pojedinačne procene svakog člana Komisije i usaglašenih stavova stalnih i povremenih članova. Mišljenje Komisije sadrži individualni plan podrške detetu. Obrasci br. 2 i 3 iz st. 6. i 11. ovog člana, odštampani su uz ovaj pravilnik i čine njegov sastavni deo.
  • Član 10
    Svaki član Komisije prati efekte izvršavanja predložene podrške za dete iz oblasti struke i sistema čiji je predstavnik. Komisija je obavezna da dostavlja redovne izveštaje o svom radu opštinskoj odnosno gradskoj upravi, kao i resornim ministarstvima o predloženoj i pruženoj podršci, najmanje dva puta godišnje.
  • Član 11
    Procena potreba deteta za dodatnom podrškom vrši se na osnovu sledećih principa:
    1. poštovanje urođenog dostojanstva i individualne samostalnosti uključujući slobodu sopstvenog izbora;
    2. uvažavanje razlika i njihovo prihvatanje kao dela ljudske raznolikosti;
    3. zabrana diskriminacije;
    4. uvažavanje razvojnih sposobnosti dece iz osetljivih grupa kao i poštovanje prava dece iz osetljivih grupa na očuvanje svog identiteta;
    5. obezbeđivanje pune uključenosti u obrazovni sistem i kvalitetno napredovanje.
  • Član 12
    U postupku procene potreba za pružanjem dodatne podrške, Komisija posebno mora da obezbedi:
    1. da se opservacija i razgovor sa detetom obavi u za njega bezbednom, prijatnom i prirodnom okruženju: vršnjačkoj grupi, odeljenju, porodici;
    2. da se tokom postupka procenjivanja poštuje privatnost deteta i porodice;
    3. da su instrumenti za procenu i drugi materijali koji se koriste u postupku procene prilagođeni, testovski nepristrasni i da daju verodostojne podatke;
    4. da su postupak i rezultati postupka procene usmereni na prevazilaženje prepreka za razvoj;
    5. da su postupak, instrumenti za procenu i drugi materijali odabrani i sprovedeni na jeziku koji dete najbolje razume (maternjem jeziku i/ili znakovnom jeziku) ili korišćenjem detetu prilagođenog načina komunikacije;
    6. da roditelj ili staratelj deteta ili osoba od poverenja koju izabere roditelj ili staratelj deteta može da bude prisutna sve vreme tokom postupka procenjivanja;
    7. da se postupak procene odloži ukoliko je dete uznemireno ili bolesno i dogovori nov termin za sprovođenje procene.
  • Član 13
    Mišljenje Komisije sadrži: lične podatke o detetu; podatke o članovima komisije; mesto obavljanja procene; metodologiju procene - korišćene instrumente i tehnike u postupku procene; opis deteta i okolnosti u kojima žive dete i porodica; identifikovane prepreke sa kojima se dete suočava (socijalne, zdravstvene, obrazovne, sredinske); individualni plan podrške detetu, zasnovan na pravima i uslugama u okviru sistema zdravstvene, socijalne zaštite i obrazovanja koje dete već koristi ili ima pravo da koristi, proceni potreba za pružanjem dodatne podrške detetu, vrsti potrebne dodatne podrške i načinu njenog ostvarivanja u cilju prevazilaženja prepreka, uključujući koordinisanu interresornu saradnju; vremenski rok za realizaciju dodatnih mera podrške; mesto realizacije dodatne podrške. Mišljenje Komisije sadrži i podatke o smetnjama u razvoju deteta - za potrebe ostvarivanja prava na finansijsku podršku porodici sa decom i drugih prava iz oblasti socijalne zaštite. Mišljenje Komisije dostavlja se roditelju, odnosno staratelju deteta. Protiv mišljenja Komisije roditelj, odnosno staratelj deteta može izjaviti prigovor Komisiji, u roku od osam dana od dana dostavljanja. Komisija preispituje svoje mišljenje po prigovoru i daje konačno mišljenje. Mišljenje Komisije dostavlja se roditelju, odnosno staratelju i nadležnom organu, odnosno službi koja treba da obezbedi dodatnu podršku, u skladu sa zakonom.
  • Član 14
    Komisija vodi evidenciju i čuva dokumentaciju o svom radu, i to:
    1. vodi evidenciju dece upućene na Komisiju;
    2. vodi evidenciju dece kojima je predložena dodatna podrška;
    3. evidentira i čuva zapisnike sa sednica, mišljenja Komisije i dokumentaciju za svako dete, na osnovu koje je vršena procena.
    O vođenju evidencije i čuvanju dokumentacije o radu Komisije stara se koordinator Komisije. Evidencija i dokumentacija Komisije čuvaju se trajno.
  • Član 15
    Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije".
obrasci
Preuzmite obrazac br.1 Preuzmite obrazac br.2 Preuzmite obrazac br.3