| Br. 466 |
| 27. 06. 2011. godine |
| B e o g r a d |
| Jevrejska 24 |
| Tel. 011 26 28 471 |
| Fax: 011 26 37 006 |
| Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli. |
| www.gosb.org.rs |
GRADSKE ORGANIZACIJE SLEPIH BEOGRADA
I Opšte odredbe
- Član 1.
Ovim Poslovnikom uređuje se:- konstituisanje, način rada i odlučivanja Skupštine, Upravnog odbora (u daljem tekstu UO), radnih tela Skupštine i UO, Nadzornog odbora i podružnica Gradske organizacije slepih Beograda (u daljem tekstu GOSB)
- delokrug rada, prava i dužnosti predsednika i potpredsednika GOSB
- prava i dužnosti predstavnika u Skupštini, članova UO i članova radnih tela Skupštine i UO
- druga pitanja od značaja za rad GOSB.
- Član 2.
Na pitanja koja se odnose na rad GOSB, a nisu regulisana ovim Poslovnikom primenjivaće se odgovarajuće odredbe Statuta i drugih opštih akata. - član 3.
Odredbe ovog Poslovnika primenjuju se i na druga lica koja učestvuju u radu, ili prisustvuju sednicama organa i radnih tela. - Član 4.
Sednice organa i radnih tela su, po pravilu, javne, a izričito se javnost može isključiti kada je na dnevnom redu razmatranje i odlučivanje o pitanjima koja predstavljaju službenu ili poslovnu tajnu. - Član 5.
Svaki akt i službena prepiska mora u zaglavlju sadržavati puni naziv Organizacije: Gradska organizacija slepih Beograda. Skraćeni naziv: GOSB može se upotrebiti u aktima i službenoj prepisci kadaje očigledno da se odnosi na GOSB.
II Skupština - Član 6.
Skupština donosi plan i program rada za svaku godinu. Program rada teče, po pravilu, od 01.01. do 31.12. tekuće godine. - Član 7.
U pripremi godišnjeg programa rada učestvuju organi, radna tela GOSB, klubovi i društva, koje finansira GOSB. UO utvrđuje i usvaja nacrt programa rada i nacrt finansijskog plana najkasnije do kraja tekuće godine za narednu godinu. Dokumenta iz prethodnog stava ovog člana predstavljaju privremeni program rada i privremeni finansijski plan i kao predlog se podnose Skupštini na razmatranje i usvajanje. - Član 8.
Rad Skupštine odvija se na sednicama. Sednica može biti konstitutivno-izborna ili redovna.
Konstitutivno-izborna sednica - Član 9.
Skupština se konstituiše od predstavnika zborova podružnica koji su izabrani u skladu sa Izbornim pravilima u roku od 30 dana od dana izbora većine predstavnika, poštujući plan i rokove utvrđene od strane Skupštine SSS. Skupština se konstituiše i kada nisu sprovedeni izbori na svim podružnicama, a za nepopunjena predstavnička mesta se ponavlja izborna procedura. - Član 10.
Predlog dnevnog reda konstitutivno -izborne sednice utvrđuje UO prethodnog saziva. Konstitutivno-izbornu sednicu Skupštine saziva, po odluci UO, predsednik Skupštine prethodnog saziva i predsedava do izbora radnog predsedništva od tri člana. Predsedavajući stavlja na glasanje predloge za članove radnog predsedništva o kojima se predstavnici pojedinačno izjašnjavaju, ukoliko Skupštine drugačije ne odluči. Ukoliko neko od predloženih nije izabran, daju se novi predloži i od predstavnika Skupštine. - Član 11
Na konstitutivno-izbornoj sednici:- radno predsedništvo imenuje izbornu i verifikacionu komisiju od po tri člana
- Skupština bira zapisničara i dva overača zapisnika.
- Član 12.
Verifikaciju mandata vrši Skupština na osnovu izveštaja verifikacione komisije. Jedan od članova verifikacione komisije podnosi izveštaj. 0 izveštaju i predlogu verifikacione komisije otvara se rasprava nakon čega se glasanjem odlučuje o izveštaju u celini ako nema osporavanja mandata pojedinih predstavnika od strane verifikacione komisije. Ako verifikaciona komisija u svom izveštaju, odnosno predstavnik na sednici, osporava verifikaciju mandata pojedinom predstavniku, o tome se glasa posebno. Predstavnik za čiji je mandat predloženo da ne bude verifikovan, nema pravo da glasa o tom predlogu. Komisija prestaje sa radom kada Skupština potvrdi mandate svih predstavnika. - Član 13.
Izborna komisija imenuje se radi organizovanja glasanja i saopštavanja rezultata glasanja za funkcije, organe i radna tela koja se biraju na konstitutivno-izbornoj sednici. - Član 14
O radu i odlučivanju na konstitutivno-izbornoj sednici Skupštine shodno će se primenjivati odredbe ovog Poslovnika kojima je regulisan rad redovne sednice Skupštine.
Predsednik - član 15.
O predloženim kandidatima za predsednika otvara se rasprava nakon čega predsedavajući utvrđuje listu kandidata. Ako se bira tajnim glasanjem ono se obavlja na način što će izborna komisija svim članovima Skupštine podeliti u posebnoj koverti onoliko glasačkih listića koliko ima predloženih kandidata na kojima su naznačeni redni brojevi kandidata, ime i prezime ispisani Brajevim i običnim pismom i saopštiti koliko je listića podelila. član Skupštine se o predloženim kandidatima izjašnjava na taj način što će listić sa rednim brojem i imenom kandidata za koga se opredelio ubaciti u posebnu kovertu i zatvorenu predati izbornoj komisiji. Koverta sa većim brojem listića biće proglašena nevažećom. Nakon prikupljanja koverata sa listićima izborna komisija je dužna da javno otvara koverte i prebrojava listiće i da saopšti koliko je koji kandidat dobio glasova. Predsednik GOSB stupa na dužnost po objavljivanju rezultata glasanja i preuzima vođenje sednice. - Član 16.
Predsednik GOSB predstavlja organizaciju u razgovorima sa državnim i drugim organima, predvodi delegaciju GOSB na raznim skupovima i drugim sastancima i, po pravilu, uvek prvi istupa na njima ukoliko to pravo ne ustupi drugom članu delegacije. - Član 17.
Predsednik GOSB ima i sledeća prava i dužnosti:- stara se da rad na sednici teče prema utvrđenom dnevnom redu
- odobrava predstavnicima opravdano napuštanje sednice
- stara se o zakonitosti rada GOSB, o primeni Statuta i drugih opštih akata u radu Skupštine, drugih organa i radnih tela GOSB, o sprovođenju planova i programa rada
- učestvuje u pripremi godišnjeg programa rada i finansijskog plana
- stara se o ostvarivanju saradnje GOSB' sa nadležnim državnim i- drugim organima i drugim organizacijama i institucijama.
Predsedniku GOSB prestaje funkcija pre isteka mandata ostavkom, ili opozivom. Predsednik GOSB podnosi ostavku Skupštini, a funkcija mu prestaje danom održavanja sednice na kojoj je. ostavku podneo odnosno na prvoj narednoj, u roku od 7 dana zakazanoj sednici, ako je ostavku podneo između dve sednice. Na hitno sazvanoj vanrednoj sednici koju saziva UO u roku ne kraćem od tri dana pre održavanja sednice, Skupština bez rasprave i glasanja utvrđuje da je mandat predsednika prestao.
Predlog za opoziv može podneti najmanje jedna trećina od ukupnog broja predstavnika. Obrazloženi predlog se podnosi UO u pismenoj formi. Ukoliko predsednik ne sazove vanrednu sednicu Skupštine u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva vanrednu sednicu Skupštine mogu sazvati UO i predlagači iz stava 1. ovog člana. Opoziv se vrši glasanjem o poverenju.
Izbor potpredsednika GOSB sprovodi se po postupku i na način koji je ovim Poslovnikom utvrđen za izbor predsednika GOSB.
Potpredsednik GOSB pomaže predsedniku GOSB u vršenju poslova iz njegovog delokruga.
Skupština radi na osnovu plana i programa rada po utvrđenom dnevnom redu na sednici. Skupština jednom godišnje razmatra i usvaja izveštaj o radu i izveštaj o finansisko - materijalnom poslovanju sa završnim računom i izveštajem Nadzornog odbora (u daljem tekstu NO) GOSB kao i plan i program rada i finansijski plan.
Sednice Skupštine sazivaju se pismenim putem, preko kućne adrese. Poziv mora da sadrži datum, mesto održavanja sednice i predlog dnevnog reda. Uz poziv se blagovremeno dostavlja zapisnik sa prethodne sednice i materijali koji se odnose na predlog dnevnog reda u zvučnoj tehnici. Predlog dnevnog reda utvrđuje UO. Poziv za sednicu se dostavlja predstavnicima i drugim licima čije je prisustvo i učešće u radu u konkretnom slučaju potrebno radi davanja obaveštenja o pojedinim tačkama dnevnog reda, u skladu sa odlukom UO. Izuzetno, pored potrebe iz člana 18. sednice se mogu sazvati usmenim putem i u kraćem roku od 15 dana ako je reč o pitanjima hitne prirode odnosno kada postoje opravdani razlozi koji se moraju obrazložiti i uz saglasnost predsednika.
UO je dužan da o svim važnijim pitanjima koja se nalaze na dnevnom redu sednice Skupštine zauzme stavove i u vidu predloga ih uputi Skupštini. Skupština ima pravo da o pitanjima iz stava 1. ovog člana ne raspravlja ukoliko UO o njima nije zauzeo stavove. U tom slučaju ta pitanja vraća UO na razmatranje i zauzimanje stavova.
Predlozi za izmene i dopune dnevnog reda dostavljaju se najkasnije tri dana pre održavanja sednice. Ukoliko su predlozi za izmene i dopune dnevnog reda prethodno prihvaćeni od UO, podnose se u predlogu dnevnog reda Skupštini. UO je dužan da obavesti Skupštinu koje predloge za izmere i dopune dnevnog reda nije < prihvatio i da to obrazloži. Svaki predstavnik može i na samoj sednici predložiti da se na dnevni red stavi određeno pitanje, ali je dužan da obrazloži hitnost tog predloga. O predlozima predstavnika za izmene i dopune predloženog dnevnog reda ne vodi se rasprava. Konačnu odluku o predlozima za izmene i dopune dnevnog reda donosi Skupština.
Pošto otvori sednicu predsednik, uz pomoć radnika Službe, na osnovu službene evidencije prozivanjem utvrđuje da li sednici prisustvuje više od polovine predstavnika za punovažno odlučivanje. Ako se utvrdi da sednici ne prisustvuje potrebna većina iz prethodnog stava ovog člana, predsednik odlaže sednicu za odgovarajući dan ili sat. Sednica će se prekinuti i odložiti i u slučaju kada se u toku njenog trajanja utvrdi da nije prisutna potrebna većina predstavnika. Sednica se odlaže i druga zakazuje prisutnim predstavnicima usmeno, a odsutnima se upućuje pismeni poziv. * Ako predsednik u toku sednice posumnja da sednici prisustvuje potrebna većina iz prethodnog stava, naložiće prozivanje ili prebrojavanje. Prozivanje ili prebrojavanje izvršiće se kada to zatraži jedan predstavnik.
Kada utvrdi i objavi da na sednici ima kvorum za punovažno odlučivanje, predsednik pristupa utvrđivanju dnevnog reda. Predstavnici se posebno izjašnjavaju prvo o svakom predlogu za izmenu i dopunu predloženog dnevnog reda, a zatim o predloženom dnevnom redu u celini.
Po usvajanju dnevnog reda pristupa se usvajanju zapisnika sa prethodne sednice. O primedbama na zapisnik Skupština odlučuje bez rasprave.
Razmatranje i odlučivanje na sednici vrši se po tačkama dnevnog reda. I. *\ - **- ’? y . \ Skupština, na predlog predsedavajućeg, može odlučiti da se istovremeno vodi rasprava o dve ili više tačaka dnevnog reda slične prirode i sličnog sadržaja. Skupština u toku sednice, bez rasprave, može izvršiti izmene u redosledu razmatranja pojedinih tačaka dnevnog reda. Svako pitanje se raspravlja, po pravilu, dok o njemu ima prijavljenih diskutanata. Kad se završi rasprava o pojedinom pitanju ne može se po istom ponovo otvoriti.
U radu sednice ravnopravno učestvuju svi pozvani, a odlučuju samo predstavnici Skupštine. Učesnici, koji žele da uzmu reč u raspravi, prijavljuju se predsedniku. Prijava za reč podnosi se čim rasprava počne i može se podnositi sve do zaključenja rasprave. Predsednik daje učesnicima reč po redosledu prijavljivanja s tim što prednost imaju predstavnici. Izuzetno, preko reda može dati reč predstavniku predlagača.
Učesnik u raspravi dužan je da se pridržava pitanja koja su na dnevnom redu. Ukoliko se učesnik udalji od dnevnog reda, predsednik će ga opomenuti i pozvati da se drži dnevnog reda ili će mu oduzeti reč. Izuzetno, predstavniku se može dati reč i drugi put, a ograničiće se samo na razjašnjenje bitnih činjenica ili ispravku diskusije koja je izazvala nesporazum samo ako, po oceni predsednika, pitanje koje je na dnevnom redu nije dovoljno raspravljeno. Ostalim učesnicima izuzetno se daje reč i drugi put samo ukoliko su u obraćanju predhodnog govornika pomenuti. Predsednik je dužan da se brine da govornik ne bude ometan u svom izlaganju.
Skupština može, u cilju efikasnosti u radu, odlučiti da se rasprava vremenski ograniči, ali samo pre nego što o pojedinom pitanju započne. Kad predsednik oceni da će rasprava o pojedinom pitanju trajati duže, ili da je prijavljen veći broj govornika, može predložiti da se ograniči trajanje izlaganja svakog govornika osim izlaganja predlagača i izvestioca i da svaki učesnik u raspravi po istom pitanju govori samo jedanput. Ograničenje trajanja izlaganja može predložiti i svaki predstavnik. Kada je trajanje izlaganja ograničeno, predsednik će u slučaju prekoračenja određenog vremena opomenuti govornika, da je vreme isteklo, a ako ovaj za naredni minut ne završi izlaganje, oduzeće mu reč.
Skupština o svakom predlogu koji je stavljen na dnevni red sednice odlučuje posle rasprave, osim u slučajevima u kojima je ovim Poslovnikom određeno da se odlučuje bez rasprave. Pre, ili posle rasprave Skupština može da odluči, da se pojedino pitanje skine sa dnevnog reda ili da se vrati odgovarajućem organu, ili radnom telu na dalje proučavanje i dopunu.
Posle zaključene rasprave, prelazi se na glasanje o predlogu koji formuliše predsednik ukoliko nije unapred formulisan od strane ovlašćenog predlagača. O predlogu se glasa u celini. Ako je stavljen predlog za izmenu i dopunu predloga, prvo se odlučuje o njemu, a zatim o predlogu u celini. Glasanje o predlogu, po pravilu, je javno. Ako se odluke donose tajnim glasanjem shodno će se primenjivati odredbe Poslovnika o tajnom glasanju za izbor predsednika GOSB.
Predstavnici glasaju za ili protiv predloga ili se uzdržavaju od glasanja. Javno glasanje se vrši dizanjem ruku ili prozivkom. Kad glasaju dizanjem ruku prvo se izjašnjavaju oni koji glasaju "za", zatim "protiv" i najzad oni koji se uzdržavaju od glasanja. Glasanje prozivkom vrši se ako to odredi predsednik ili ako to Skupština odluči na predlog predstavnika radi provere rezultata glasanja. U slučaju istog broja glasova "za i "protiv" smatra se da odluka nije doneta pa se glasanje ponavlja. Ukoliko se na ponovljenom glasanju ne postigne potrebna većina, pitanje se skida sa dnevnog reda. Ukoliko je na glasanje stavljeno više predloga, glasa se prema redosledu predlaganja i ukoliko Skupština drugačije ne odluči. Po završenom glasanju predsednik utvrđuje rezultate glasanja i objavljuje da li je predlog prihvaćen ili odbijen. Rezultat glasanja unosi se u zapisnik.
Za narušavanje reda na sednici odnosno za remećenje rada i toka sednice mogu se izreći mere:
- opomene
- oduzimanja reči
- udaljenja sa sednice.
Mera opomene izriče se i učesniku koji upada u reč ili uzima reč kada mu je predsedavajući nije dao. Mera oduzimanja reči izriče se i učesniku koji je već dva puta na toj sednici opomenut za nepridržavanje reda, u smislu prethodnog stava ovog člana. Mera udaljenja sa sednice izriče se učesniku koji i posle izrečene mere opomene odnosno mere oduzimanja reči ometa ili sprečava rad na sednici, vređa učesnike sednice ili upotrebljava izraze koji nisu u skladu sa dostojanstvom Skupštine. Predstavnik može biti udaljen samo sa sednice na kojoj je povredio red. Mere opomene i oduzimanja reči izriče predsednik. Meru udaljenja sa sednice na predlog predsednika ili nekog od predstavnika izriče Skupština, odlukom.
O radu na sednici se vodi zapisnik. O vođenju zapisnika stara se sekretar GOSB. Zapisnik sadrži: mesto održavanja sednice, vreme početka sednice, broj prisutnih, opravdano i neopravdano odsutnih, imena predsedavajućeg, overača zapisnika, zapisničara, imena drugih prisutnih lica, usvojeni dnevni red, kratak tok sednice sa delovima i osnovnim akcentima iz diskusija i imenima govornika, izdvojeno mišljenje ako predstavnik zahteva da se unese u zapisnik, iznete primedbe, predloge, odluke i zaključke usvojene na sednici, rezultate glasanja po pojedinim tačkama i čas završetka sednice. Predlog odluke i zaključka, po pravilu, formuliše predsedavajući. Zapisnik potpisuju zapisničar, predsedavajući i dva overača zapisnika.
Radu na sednici se snima u zvučnoj tehnici, a snimak se čuva do kraja mandata tog saziva, a najmanje godinu dana.
Skupština usvaja i donosi sledeća akta: izveštaj o radu, izveštaj o finansijsko- materijalnom poslovanju sa završnim računom i izveštajem NO, plan i program rada, finansijski plan, opšta akta predviđena Statutom, odluke, zaključke, preporuke i daje autentična tumačenja akata koja donosi.
UO nakon rasprave na zborovima podružnica, utvrđuje konačan predlog plana i programa rada i finansijskog plana i podnosi ih Skupštini na razmatranje 1 donošenje. Predloge opštih akata, njihovih izmena i dopuna, odluka i zaključaka utvrđuje UO i podnosi Skupštini na razmatranje i donošenje. Inicijatori akata iz prethodnog stava ovog člana mogu biti organi GOSB, stalna radna tela Skupštine i svaki član Skupštine. predlagačStatuta i drugih opštih akata, njihovih izmena i dopuna, pored UO može biti i jedna trećina predstavnika Skupštine koji određuju predstavnika koji će sa Statutarnom komisijom učestvovati u izradi teksta nacrta akata. predlagač akata iz prethodnog stava ovog člana može biti i Statutarna komisija. Predlagači odluka i zaključaka mogu biti UO, NO, zbor podružnice i stalna radna tela Skupštine. Nacrti opštih akata i predlozi odluka i zaključaka podnose se UO u pismenoj formi najmanje 7 dana pre održavanja sednice Skupštine. Ako za donošenje pojedinog akta postoji neodložna potreba ili ako bi nedonošenje takvog akta u određenom roku imalo ili moglo imati štetne posledice po GOSB i članstvo, predlog akta može se podneti Skupštini na razmatranje i odlučivanje bez prethodnog razmatranja u odgovarajućim organima i radnim telima. U vezj sa predlogom za donošenje akta po hitnom postupku primenjivaće se odgovarajuće odredbe člana 25. ovog Poslovnika. Predlog akta koji se donosi po hitnom postupku mora se dostaviti predstavnicima najkasnije do početka sednice.
Sva akta Skupštine pre nego što se overe pečatom potpisuju predsednik ili lice koje ovlasti Skupština i sekretar. Izvornik akta potpisan i overen čuva se u arhivi. Pod izvornikom akta podrazumeva se tekst koji je usvojen na sednici Skupštine. Akta stupaju na snagu danom usvajanja od kada se i primenjuju, osim ako za pojedina nije drugačije određeno. Akta se objavljuju u zvučnom glasilu "Naša riznica", na sajtu i na druge načine, po odluci Skupštine.
Skupština obrazuje stalna i povremena radna tela radi praćenja, razmatranja i rešavanja pitanja iz svoje nadležnosti.
Stalna radna tela su: Statutarna komisija i Komisija za pružanje materijalne pomoći redovnim članovima GOSB (u daljem tekstu Komisija za pomoći) koja Skupština obrazuje za mandatni period. Delokrug rada stalnih radnih tela utvrđuje se godišnjim planom i programom rada za pojedine oblasti i opštim aktima GOSB. Na prvoj sednici novog saziva stalnog radnog tela biraju se predsednik i potpredsednik. Skupština obrazuje po potrebi povremena radna tela (komisije, radne grupe i druga) radi pretresanja određenih pitanja iz nadležnosti Skupštine i izvršavanja posebnih zadataka poverenih od strane Skupštine. Ova tela prestaju sa radom po izvršenom zadatku za koji su obrazovana. Odlukom o obrazovanju tela iz prethodnog stava ovog člana određuje se delokrug i način rada, ovlašćenje i sastav povremenog radnog tela. Članove radnih tela Skupština imenuje iz reda redovnih članova GOSB, predstavnika u Skupštini i saradnika GOSB zainteresovanih za pitanja iz delokruga rada radnog tela. Predstavnik može biti član jednog ili više radnih tela. Članovi radnih tela ne mogu biti članovi UO. Za svoj rad odgovorni su Skupštini.
Sednice saziva i predsedava im predsednik, a u slučaju njegove sprečenosti potpredsednik ili član koga radno telo izabere. Materijale za sednice radnog tela priprema Služba u dogovoru sa predsednikom radnog tela. Na sednicama radnog tela vodi se zapisnik koji potpisuju zapisničar i predsedavajući.
Sednice stalnih radnih tela održavaju se prema potrebi. , Skupština može opozvati pojedine članove stalnog radnog tela i pre isteka mandata na koji su imenovani i izabrati nove putem pojedinačnog kandidovanja i izbora. Predlog za opoziv u smislu prethodnog stava ovog člana može podneti grupa od pet predstavnika, zbor podružnice, predsednik i potpredsednik GOSB i stalnog radnog tela po pravilu u pismenoj formi uz obrazloženje. Član stalnog radnog tela može podneti ostavku na mesto člana.
U pogledu rada i odlučivanja na sednicama shodno se primenjuju odredbe ovog Poslovnika kojima je regulisan rad redovne sednice Skupštine.
Pozivi se članovima radnih tela, po pravilu, upućuju telefonom najkasnije tri dana pre održavanja sednice.
Sednici Statutarne komisije obavezno prisustvuje predstavnik predlagača akta ako predlagač nije Statutarna komisija. Sednici radnog telamože prisustvovati i učestvovati u njenom radu i predstavnik Skupštine koji nije član radnog tela.
Povremeno radno telo podnosi Skupštini izveštaj o određenim pitanjima koja su na dnevnom redu Skupštine za koju priliku se između članova radnog tela određuje izvestilac.
Statutarna komisija:
- priprema nacrte Statuta i drugih opštih akata, njihovih izmena i dopuna koje donosi Skupština i UO
- analizira sprovođenje odredaba Statuta i drugih opštih akata
- sarađuje sa odgovarajućim radnim telom Skupštine SSS
- razmatra predstavke i predloge koji se upute Skupštini i UO u vezi sa donošenjem Statuta i drugih opštih akata Skupštine i UO
- vrši i druge poslove u okviru svog delokruga rada koje joj odredi Skupština.
Komisija za pomoći ima pravo odlučivanja o pojedinim pitanjima iz dopunske zaštite članova što je regulisano Pravilnikom o pružanju materijalne pomoći redovnim članovima GOSB.
Predstavnici u Skupštini i članovi radnih tela Skupštine ostvaruju prava i dužnosti u skladu sa Statutom i drugim opštim aktima na način predviđen ovim poslovnikom. Predstavnik u Skupštini i u Komisiji za pomoći stiče prava i dužnosti na konstitutivno- izbornoj sednici Skupštine verifikacijom mandata. Član Statutarne komisije i drugog radnog tela stiče prava i dužnosti danom izbora ili obrazovanja.
Predstavnici u Skupštini i članovi radnih tela imaju pravo i dužnost da prisustvuju sednicama i aktivno učestvuju u radu Skupštine i radnih tela. U slučaju opravdane-sprečenosti da prisustvuju sednici dužni su da opravdaju svoj nedolazak najmanje 48 sati pre održavanja sednice predsedniku ili u Službi GOSB.
Predstavnik u Skupštini ima sledeća prava i dužnosti:
- da o pitanjima o kojima se raspravlja polazi od smernica i stavova podružnice koja gaje izabrala kao i da postupa u skladu sa zajedničkim opštim interesom, a samostalan je u odlučivanju i glasanju
- da svojim biračima objasni svoje stavove ukoliko su u suprotnosti sa stavovima i smernicama podružnice koja ga je izabrala
- da zahteva informacije potrebne za utvrđivanje odgovarajućih predloga ' za izjašnjavanje o odlukama i zaključcima koji se usvajaju
- da daje inicijative i predloge za razmatranje pojedinih pitanja u Skupštini
- da podružnicu koja ga je izabrala, obaveštava o radu Skupštine i o svom radu
- da aktivno deluje na realizaciji usvojenih odluka i zaključaka 9 da učestvuje u aktivnostima GOSB.
Ukoliko predstavnik postupa suprotno pravima i obavezama iz prethodnog člana podružnica može pokrenuti postupak za njegov opoziv. Ukoliko predstavnik tri puta ne opravda svoj izostanak sa sednice, biće podnet predlog zboru podružnice za njegov opoziv. Predstavniku u Skupštini i članu stalnog radnog tela Skupštine, članu GOSB prestaje mandat danom zasnivanja radnog odnosa u GOSB-u.
Na konstitutivno-izbornoj sednici Skupštine predlog za člana UO podnosi se i na osnovu izjašnjavanja na kandidaciono-izbornim zborovima podružnica, u smislu odredaba izbornih pravila.
UO obavlja poslove i zadatke utvrđene Statutom i drugim opštim aktima i o tome podnosi izveštaj Skupštini. Predsednik i sekretar GOSB dužni su da članove UO redovno obaveštavaju o svim pitanjima od značaja za rad UO. Za svoj rad članovi UO su odgovorni podružnicama koje su ih birale u Skupštinu i Skupštini
Predsednik UO saziva sednicu prema potrebi. Poziv za sednicu sa predlogom dnevnog reda dostavlja se članovima UO i u kraćem roku od sedam dana od dana održavanja sednice, a u hitnim slučajevima. Predlog dnevnog reda sednice sačinjava predsednik u saradnji sa sekretarom GOSB.
Pri sačinjavanju predloga dnevnog reda predsednik uzima u obzir inicijative drugih Članova UO, radnih tela UO i zaposlenih u GOSB-u. Ukoliko predsednik ne prihvati inicijative iz prethodnog stava ovog člana, dužan je da na sednici to obrazloži. Lica iz stava 1. ovog člana mogu i na samoj sednici predložiti da se u dnevni red uvrsti određeno pitanje, s tim što su dužna da obrazlože hitnost predloga. Konačan dnevni red za sednicu utvrđuje UO.
U slučaju sprečenosti predsednika odnosno potpredsednika da predsedava sednicom UO, predsedava član UO koga UO odredi na samoj sednici.
U slučaju kada određeno pitanje ili problem treba hitno resiti jer ne trpi odlaganje, ili je potrebno precizirati ili dopuniti odluku donetu na sednici, UO izuzetno može doneti odluku telefonskim izjašnjavanjem. Konsultaciju članova UO, po pravilu, vrši predsednik i sa sekretarom sačinjava zabelešku o rezultatima izjašnjavanja. Na prvoj narednoj sednici UO odluke donete telefonskim izjašnjavanjem stavljaju se na verifikaciju.
Ako sednici nedostaje kvorum, odlaže se i nova zakazuje, po pravilu najkasnije u roku od sedam dana.
O načinu rada i odlučivanja na sednicama UO, o postupku u vezi sa donošenjem akata shodno će se primenjivati odredbe ovog Poslovnika kojima je regulisan rad redovne sednice Skupštine.
UO obrazuje stalna i povremena radna tela radi kvalitetnijeg i efikasnijeg obavljanja poslova i zadataka iz svoje nadležnosti i radi predlaganja određenih mera, odluka, zaključaka, stavova i mišljenja. Članove radnih tela UO imenuje iz reda aktivista i saradnika GOSB-a. Članovi radnih tela za svoj rad su odgovorni UO.
Stalna radna tela su:
- Komisija za školovanje, profesionalnu rehabilitaciju i zapošljavanja «
- Komisija za položaj i aktivnosti žena
- Omladinska komisija
- redakcija časopisa "Naša Riznica“ koje UO obrazuje za mandatni period.
Predlog za opoziv pojedinog člana radnog tela može podneti svaki član UO, predsednik UO i predsednik radnog tela. Član stalnog radnog tela može podneti ostavku na mesto člana.
Delokrug rada stalnih radnih tela UO utvrđuje se godišnjim planom i programom rada za pojedinu oblast i opštim aktima GOSB.
O pitanjima značajnim za rad radnih tela UO shodno če se primenjivati odredbe ovog Poslovnika kojima je regulisan rad radnih tela Skupštine.
Član UO stiče prava i dužnosti u UO danom izbora. Član radnog tela stiče prava i dužnosti u odgovarajućem radnom telu danom izbora.
Opravima i dužnostima članova UO i članova radnih tela UO shodno će se primenjivati odredbe ovog Poslovnika kojima su regulisana prava i dužnosti predstavnika u Skupštini i članova radnih tela Skupštine.
NO obavlja poslove i zadatke utvrđene Statutom i Poslovnikom. Za svoj rad članovi NO pojedinačno i kolektivno odgovorni su Skupštini. Članovi NO stiču prava i dužnosti danom izbora.
Predsednik NO zakazuje i saziva sednicu po potrebi i na zahtev većine članova NO. Predlog dnevnog reda sednice NO sačinjava predsednik NO. Poziv za sednicu se po pravilu upućuje čianovima NO telefonom najkasnije tri dana pre održavanja sednice.
NO prilikom vršenja kontrole zapisnički konstatuje da li su finansijska sredstva namenski korišćena u skladu sa finansijskim planom uzimajući u obzir i ostvarene prihode GOSB. U zapisnik se unosi i stanje finansijske dokumentacije, odnosno da li je vođena u skladu sa važećim propisima iz oblasti finansija i računovodstva. Zapisnik potpisuju predsednik NO i sekretar. O načinu rada i odlučivanja na sednicama NO shodno će se primenjivati odredbe ovog Poslovnika kojima je regulisan rad redovne sednice Skupštine.
Podružnice predstavljaju oblik rada i organizovanja članstva po gradskim opštinama čiji najviši organ je zbor. Podružnica se može osnovati za najviše tri susedne opštine.
Predstavnici na izvršne funkcije u podružnicama stiču prava i dužnosti u podružnicama verifikacijom mandata na konstitutivno-izbornoj sednici Skupštine. Sekretarijat podružnice se sastaje prema potrebi i radi na neposrednom izvršavanju ciljeva i zadataka Organizacije na podružnicama i podstiče aktivnost članstva sa svoje teritorije. U slučaju opoziva ili ostavke predstavnika iz stava 1 ovog člana saziva se zbor podružnice radi izbora novog. U slučaju promene prebivališta predstavnika iz stava 1. ovog člana, mandat mu prestaje ukoliko to zahteva podružnica čiji je bio predstavnik, a o tome se na zboru podružnice donosi odluka.
U slučaju sprečenosti predsednika i zamenika predsednika zbora podružnice, zborom predsedava član koga zbor izabere. Zapisnik potpisuju zapisničar koga bira Zbor i predsednik zbora podružnice ili predsednik GOSB.
U godini koja nije izborna, a iz razloga efikasnosti i celishodnosti, predsednik GOSB može, po odluci UO, sazvati istovremeno zbor dve ili više podružnica ili zbor članstva GOSB. U slučaju održavanja zbora dve ili više podružnica istovremeno takvim zborom predsedava radno predsedništvo koje čine predsednici svakog od zborova. U slučaju održavanja zbora članstva GOSB takvim zborom predsedava predsednik GOSB. Na Zboru iz stava 2. ovog člana punovažno odlučuju članovi onih podružnica čiji zbor ima kvorum kako je utvrđeno Statutom. Na Zboru iz stava 3. ovog člana se punovažno odlučuje ako Zbor ima kvorum koji se dobija množenjem broja podružnica sa deset.
Na druga pitanja u vezi sa načinom rada i odlučivanja na zborovima podružnica i na sastancima sekretarijata podružnica shodno će se primenjivati odredbe ovog Poslovnika kojima je regulisan rad redovne sednice Skupštine.
Stupanjem na snagu ovog Poslovnika prestaje da važi Poslovnik o radu Gradske organizacije SSS Beograd broj 460 od 19.07.2005. godine.
Ovaj Poslovnik stupa na snagu danom donošenja od kada će se i primenjivati.
